Pacijenti koji su trpeli od zatvora u proseku su jeli po jednu veliku kašiku džema na dan što im je je povećalo učestalost pražnjenja creva i smanjilo potrebu za laksativima u poređenju sa onima koji nisu jeli džem
Ako je zatvor mnogima tabu tema o kojoj se neće tako lako otvoriti drugima, istina je da je to čest problem koji pogađa mnoge ljude. A uzroci mogu biti premalo kretanja, stres, starost, lekovi, neki vitamini, premalo vlakana i vode u ishrani, no on takođe može biti nuspojava neke druge bolesti koju bi prvu trebali lečiti da bi pokrenuli svoja creva.
Iako se zatvor možda čini bezazlen, to nije tako dok traje mesecima jer se čovek celo to vreme ne oseća prijatno u svojoj koži.
Karakteriše ga otežana ili retka defekacija, tvrda stolica ili osećaj nepotpunog pražnjenja creva. Po statistikama otprilike svaka deseta osoba ima probleme sa neredovnim pražnjenjem creva.
Zatvor je bitno izlečiti ne samo zbog boli i živciranja koje proizvodi nego iz razloga što bi se otpadne materije u telu trebale zadržavati što kraće.
No ponekad i dok se držimo sve uputstava koja bi trebala ukloniti zatvor on je i dalje tu. Zato je važno isprobati prirodna pomagala, a među najboljima je džem koji je osmislila kanadska Veteranska bolnice iz Kvebeka i ispitala ga na četrdesetak starijih ljudi.
Pacijenti koji su trpeli od zatvora u proseku su jeli po jednu veliku kašiku džema na dan što im je je povećalo učestalost pražnjenja creva i smanjilo potrebu za laksativima u poređenju sa onima koji nisu jeli džem.
Uspeh je bio toliki da ga je bolnica nastavila propisivati kao lek za zatvor.
Melem za kožna oboljenja, artritis, hemoroide: Ovu lekovitu biljku svi imamo kod kuće, a ne znamo koliko je korisna!
Očistite creva: Ovo je najbolja metoda za izbacivanje otrova iz tela!
Recept za čudesni laksativni džem
Sastojci: 150 g urmi (1 šoljica), 150 g suvih šljiva (1 šoljica), 1,5 šoljica prokuvane vode (za gušći džem manje)
Priprema: Isecite urme i suve šljive na komadiće. Stavite ih u ključalu vodu i kuvajte dok se mešavina ne zgusne. Dobijena količina trebala bi biti za 20 porcija od 1 kašike. Ovaj džem je pogodan za sve uzraste.
Možete ga jesti samog, mazati na hleb, dodati u jogurt, pahuljice …
Tajna suvih šljiva i urmi
Suve šljive imaju hranljiv i laksativan učinak, decenijama se prepisuju u te svrhe. Njihovim kuvanjem u kipućoj vodi nastaje prijatan i koristan dodatak esencijama za čišćenje.
Bogate su vlaknima i sorbitolom kojemu se pripisuje laksativni efekat. Sadrže ga čak 15 puta više nego ostalo voće.
Sorbitol je vrsta alkoholnog šećera koju mogu konzumirati i dijabetičari jer ne zahteva lučenje insulina. U crevima se prerađuje jako sporo i dospeva u debelo crevo najčešće napola prerađen zbog čega dovodi do mekših stolica.
Urme neki zovu i najzdravijim voćem na zemlji. One su dobar izvor prirodnih vlakana koji su organizmu neophodni za dobar rad creva. Po svom sastavu urme su prava prirodna multivitaminska tabela, koju mogu koristiti deca i odrasli. Od anemije, preko visokog krvnog pritiska, holesterola, pa sve do raka.Urme uravnotežavaju stolicu te se koriste i kao lek kod proliva, ali naravno i tvrde stolice. U SAD-u urme se pakuju u male boce kao lekovi i to se propisuju kao lek za zatvor. Urme se mogu koristiti za lečenje crevnih tegoba, pospešuju funkciju creva i pomažu razvoj korisnih bakterija u crevima.
Saveti o ishrani za postizanje redovne stolice:
Pijte puno vode; Jedite hranu sa više vlakana: voće, povrće, mekinje; Vlakna postepeno uvodite u ishranu i izbegavajte laksative jer postoji puno prirodnih metoda kojima si možete pomoći; Deci nemojte davati mekinje; Izbegavajte kofein i mleko.
Možda vas zanima:
Recept poznatog ruskog onkologa: Biljni eliksir za bolesti srca, loš holesterol i prevenciju raka!
S obzirom da lipov med podstiče znojenje, koristite meda preporuča se kod prehlada i gripa, i naravno za eliminaciju toksina iz tela
Za ovaj jedinstveni recept moskovske onkologinje dr Filipove potrebni su vam sveži mladi šampinjoni, sveži divlji kupus (lat. Brassica oleracea) i med lipe.
Zašto kupus?
Kupus ili zelje je omiljeno jelo na našim stolovima, posebno u ukiseljenom obliku. Ne, znate li da je on i vrlo delotvoran, jeftini lek za mnoge tegobe?
Sto grama sirovog kupusa sadrži čak 42 mg vitamina C. Društvo mu prave vitamin A i folna kiselina kao i minerali magnezijum, gvožđe, fosfor, kalcijum, kalijum i natrijum.
Postoje mnoge vrste kupusa, a najpoznatije su beli i crveni te savojski kupus, koji kod nas pogrešno nazivaju keljem.
Za najdelotvorniji važi crveni, koji je i do sedam puta lekovitiji od belog, a njegova boja ukazuje na prisutnost lekovitih jedinjenja antocijanina.
Kupus je najbolje jesti sirov ili kratko kuvan. U svrhu lečenja, koristite neprskani domaći ili organski uzgojeni kupus.
Sirovi kupus, ako se često jede, pomaže kod malokrvnosti, nesanice, depresije i anksioznosti.
Kuvani kupus je odlično sredstvo za prolećnu detoksikaciju te je jedno od najboljih sredstava protiv nervne napetosti, teškoće, slabosti i slabe koncentracije.
Kupus obiluje antikancerogenim jedinjenjem sinigrinom, koji poseduje jedinstvena svojstva protiv raka prostate, creva i žuči.
Izvrsno je i protivupalno sredstvo, pa pomaže kod upalnih bolesti poput artritisa i reume.
Kod plućnih bolesti delotvoran je sok od kupusa pomešan s medom.
On čisti disajne puteve, pomaže kod astme i bronhitisa.
Kod bolesti grla preporučljivo je grgljati sok od kupusa.
Lekovito delovanje kupusa:
deluje preventivno protiv raka
potpomaže mršavljenje
poboljšava probavu
ima antiupalna svojstva
leči čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu
jača imunitet
čisti organizam
ublažava depresiju i teškoću
poboljšava koncentraciju
pomaže kod bolesti disajnih puteva
Zašto lipov med?
Lipov med se dobija od cveta stabla lipe. S obzirom da lipov med podstiče znojenje, korištenje tog meda preporuča se kod prehlada i gripa, i naravno za eliminaciju toksina iz tela. Lipov med se preporučuje kod smetnji i upala disajnih i probavnih organa.
Lipov med pospešuje metabolizam, a po ukusu podseća na čaj od lipe. Ovaj med pojačava rad srca i cirkulaciju.
Zašto šampinjoni?
Šampinjoni su po sadržaju proteina jedne od najbogatijih vrsta gljiva. Od ugljenih hidrata u šampinjonima nalazimo glukan, inulin i pektinske materije, a potrebno je spomenuti da ne sadrže ni saharozu niti skrob, pa su stoga vrlo pogodni za osobe oboljele od dijabetesa.
Od vitamina, šampinjoni su odličan izvor riboflavina (40% preporučenog dnevnog unosa) i niacina (30% preporučenog dnevnog unosa).
Od kiselina, u gljivama su najvažnije oksalna i fosforna kiselina, a od mineralnih materija značajne su količine kalijuma. Uz plodove mora, najveći su prirodni izvor selena, koji je organizmu potreban u malim količinama i ubraja se u najjače antioksidanse, a poseduje i antikancerogeno delovanje.
Zatvoreni šampinjoni koji su potrebni u receptu su najmlađa vrsta šampinjona, mlečno bele boje, a beru se u vrlo ranom stadijumu razvoja. Ukus im nije toliko izražajan pošto nije bilo dovoljno vremena da sazru, a koriste se sami ili u kombinaciji u kojima njihovo hrskavo tkivo izvrsno dolazi do izražaja. Šampinjoni sa zatvorenim klobukom izgledom se jedva mogu razlikovati od onih s nerazvijenim klobukom, ali je njihov ukus izražajniji.
Biljni eliksir dr Irine Filipove – recept:
Uzmite 5 šampinjona. Treba da budu skroz sveži, najbolje je da su ubrani pre manje od 24 sata. Takođe treba da budu s potpuno zatvorenim šeširićima.
Operite ih i prelijte kipućom vodom. Obrišite ih salvetom i iscedite kako dobili bistar sok. Poslužite se sokovnikom.
Takođe uzmite mladi kupus (zelje) i iscedite iz njega sok, dok ne dobijete 1 kašiku soka.
Pomešajte sok od šampinjona i sok od zelja i dodajte jednu kašiku prirodnog lipovog meda.
Ovo je količina leka za tri dana.
Čuvajte ga u dobro zatvorenoj tegli u frižideru.
Konzumiranje:
Svako jutro na prazan želudac pojedite po trećinu ove smese (manje od pola kašike).
Lek ne treba da dajete deci mlađoj od 7 godina.
Komentar dr Filipove:
Ovaj lek ima trostruko delovanje.
Koristi se za lečenje bolesti srca, odnosno Angine pektoris.
Snižava loš holesterol.
Deluje kao zaštita od raka. “Ako duže vrijeme uzme ovaj lek neće pretiti opasnost od onkoloških oboljenja”, smatra dr. Filipova.
stil.kurir.rs
