PUN VITAMINA I DOBAR ZA KOSTI, ALI OPASAN ZA NEKE: ko ne sme da jede feta sir

Feta sir je odličan za podizanje imuniteta i kosti a evo ko ne sme da ga jede!

Nezamenjiv u mediteranskoj kuhinji, feta sir je ukras svake trpeze. Ima manje masti i kalorija od tvrdih sireva, poput parmezana – 100 grama sadrži 264 kalorije.

Sadrži vitamine A, B i K, gvožđe, magnezijum, dobar je za kosti jer ima duplo više kalcijuma nego fosfora. Obiluje dobrim bakterijama koje mogu da ojačaju imuni sistem i stanje digestivnog trakta. Izvorno se pravi od ovčjeg i kozjeg sira, ima jak i oštar ukus i kremastu teksturu.

posledica su visok pritisak, depresija i bolovi u kostima i mišićima

Osim čuvene grčke salate, sastojak je mnoštva jela, od predjela, preko glavnog jela, do dezerta. Odličan je u kombinaciji sa maslinovim uljem, bosiljkom, origanom, kao grilovan, ali i u salati sa lubenicom i nanom.

 

Mogući problemi sa feta sirom proizlaze iz činjenice da sadrži puno natrijuma, jer se tokom pravljenja sira u surutku dodaje so. Zato, oni koji su osetljivi na ovaj sastojak treba pre konzumiranja dobro da isperu krišku fete pod mlazom vode. Takođe, ljudi osetljivi na laktozu treba da budu oprezni jer feta, kao i ostali mladi sirevi, ima više laktoze od gaude, parmezana.

MOŽDA VAS ZANIMA

OVAJ VITAMIN NEDOSTAJE SVIMA: posledica su visok pritisak, depresija i bolovi u kostima i mišićima
Ako ste često bolešljivi, muče vas bakterijske infekcije, česti bolovi, depresija – treba da proverite ovaj vitamin!

Prvi izvor vitamina D vam je pred vratima – izađite napolje i pogledajte u nebo po sunčanom danu, piše Lepa & Srećna.

Sunce nam pomaže da sintetišemo vitamin D, neophodan za snažne mišiće i kosti, normalan krvni pritisak, zdravo srce i nerve. Pa ipak, mada su izvori vitamina D tako lako dostupni – od hrane su to žitarice, džigerica, mleko i mlečni proizvodi, žumance i pečurke – kod ogromnog broja ljudi ustanovi se nedostatak vitamina D.

POGLEDAJTE  Đumbir, med i limun – recepti za podizanje imuniteta i mršavljenje

Šta izaziva ovaj nedostatak?

Kod ljudi koji žive u delovima sveta sa smanjenom količinom sunčeve svetlosti tokom godine, to je prvi razlog. U ostalim područjima, deficit vitamina D može se javiti kod osoba koji dugo vremena provode u zatvorenom prostoru – na primer, pacijenti prinuđeni da leže ili osobe smeštene u staračkim domovima.

Ishrana koja ne uključuje namirnice bogate ovim vitaminom drugi je faktor rizika. Za osobe koje pate od gojaznosti poseban je izazov to što u nekima od navedenih namirnica ima i dosta masnoća, pa se u dijeti moraju izbegavati. Kod pacijenata koji pate od bolesti creva (uključujući i celijakliju) ili su imali operaciju na u gastrointestinalnom traktu može biti poremećena apsorpcija vitamina D.

Takođe, kod gojaznih osoba vitamin D (u formi 25-(OH)) se duže zadržava u masnom tkivu i teže otpušta u cirkulaciju.

Vitamin D u formi 1,25(OH)2 može biti snižen zbog bubrežnih bolesti ili zbog smanjene aktivnosti paratiroidnog hormona.

U laboratoriji se analizom krvi određuje 25-(OH)-vitamin D jer se dugo zadržava u krvi i to u visokim koncentracijama. Za njegovo merenje nije potrebna nikakva posebna priprema, a obavlja se kad postoji sumnja na rahitis kod dece ili osteomalacija kod odraslih osoba. Žene na početku menopauze trebalo bi da obave ovu analizu da bi proces smanjivanja gustine kostiju koji tada nastupa dočekale spremne i zaštićene.

Laboratorija u kojoj obavljate analizu dužna je da vam uz rezultat priloži i svoje referentne vrednosti jer se one mogu razlikovati. Prema američkom istraživanju objavljenom 2011. godine, vrednosti iznad 30ng/mL smatraju se optimalnim za metabolizam kostiju, a samo 10 odsto ispitanika imalo je te vrednosti.

Procene su da je dnevna potreba za vitaminom D oko 400 IJ. Preporuke su da deca i odrasli do 50 godina starosti treba da unose 200IJ, od 51 do 70 godine oko 400IJ, a stariji od 71 godine 600IJ. Međutim, većina eksperata se slaže da ukoliko ne postoji adekvatno izlaganje suncu, dnevne potrebe su oko 800 IJ.

POGLEDAJTE  Kvasac može biti čistač organizma i prirodna kozmetika za ljepši ten

Američki „Vitamin D Council“ smatra da u krvi treba da imamo 40-80 ng/ml kako bi se smanjio rizik od osteoporoze, alergija i astme, malignih oboljenja, dijabetesa, infarkta, multiple skleroze, virusnih i bakterijskih infekcija, mentalnih bolesti i hroničnog bola.

Najbolji savet daće vam vaš lekar – on će sagledati ne samo parametre vitamina D i ostalih relevantnih sastojaka u analizi krvi, već i vaše uslove života, metabolizam, eventualne prateće poremećaje i simptome i prepisati vam odgovarajuće količine suplemenata vitamina D.

Imajte na umu da će i njih organizam bolje iskoristiti ukoliko ishrana bude odgovarajuća.

Tekst: K. I.

Izvor: Lepa & Srećna

You may also like...