Super-klice” su niskokalorične namirnice bogate vitaminom C, B grupe, folnom kiselinom i neprobavljivim vlaknima. Procesom klijanja sadržaj vitamina i minerala se povećava, udeo vode čak 10 puta, dok se kalorije i količina uljenih hidrata smanjuju.

Kada nabavljate seme za klijanje, potražite ga od poznatih proizvođača, iz organskog uzgoja ili u prodavnicama zdravije hrane. Seme tretirano pesticidima i drugim agensima ne da nije korisno, već može da bude opasno po zdravlje.

Proces klijanja

U procesu klijanja, sadržaj vitamina, minerala i proteina se višestruko povećava, dok u isto vreme dolazi do značajnog smanjenja udela ugljenih hidrata i kalorija. (Takođe ovo uprošćavanje je razlog zašto mnoge mahunarke ili žita koje inače mogu izazvati alergijsku reakciju, kada su u obliku klica nemaju ovakve negativne posledice.)Deo sadržaja šećera se pretvara u vitamin C, antioksidans koji štiti buduću biljku od štetnih uticaja okoline. Iz tog razloga, klice imaju mnogo veći sadržaj vitamina C i to čak 500 – 600%, 300 postotni porast sadržaja vitamina A, a povećanje udela belančevina od 30% prati i njihov oblik koji je najlakše probavljiva forma od svih prehrambenih izvora. Dalje, u procesu klijanja, skrob se pretvara u jednostavne šećere, što čini klice lakše probavljivima, i daje im poseban, slatkast ukus.Zbog bogatstva minerala i vitamina, klice su odlične kao preventiva i lek protiv kancera, oboljenja srca i krvnih sudova, dijabetesa, problema sa kičmom i zglobovima, a osim toga ublažavaju migrenu, regulišu metabolizam i telesnu težinu. Neka istraživanja pokazuju da klice utiču na podmlađivanje organizma: poboljšavaju kvalitet kose i noktiju, zatežu kožu, podižu raspoloženje i uvećavaju fizički potencijal.

Kada jesti klice? U toku hladnih meseci i ranog proleća klice su odlična zamena za sveže povrće. U ovo doba godine možete ih termički obraditi pre konzumiranja, kako bi se smanjila njihova sposobnost hlađenja organizma. Posebno preporučujemo termičku obradu semenki azukija, sočiva, kukuruza, graška, soje, pšenice.Tokom proleća i leta klice se mogu koristiti upravo zato što rashlađuju a i zato što je njihov karakter odgovarajuć ovim periodima rasta i razvoja.

Uzgajite klice sami!

Klijaju se: lucerka (alfa alfa), pšenica, ječam, proso, kukuruz, lan, suncokretovo seme, pasulj, grašak, soja, azuki pasulj, naut, rotkva, kupusnjače (brokoli npr.). Seme treba da bude sveže i da ne bude polomljeno. Mrak, toplota i dovoljno, ali ne previše vlage – to su najvažniji elementi. Postupak isklijavanja objasnićemo na primeru sočiva.

Možete izabrati bilo koju vrstu sočiva koju želite – braon, zelenu ili crvenu, samo vosite računa da zrna budu cela, a ne izlomljena na delove. Prvu stvar koju trebate da uradite jeste da iz šolje sočiva odstranite kamenje i polomljena zrna. Zatim ih dobro isperite sa hladnom vodom i zatim ih potopite u veliku činiju sa vodom i ostavite ih da stoje preko noći (8-12h).

Sledećeg jutra vaša zrna sočiva će biti nabubrela. Dobro ih iscedite i isperite i potom stavite u veliku teglu, puneći je do 1/3 njene zapremine, da bi klice imale prostora za rast.

Sada pokrijte teglu sa jednom gazom i lagano je pričvrstite za teglu sa jednom gumicom. U narednih nekoliko dana, sve što ćete morati da uradite jeste da vadite seme iz tegle, ispirate ga čistom vodom i vraćate u teglu. Ovo radite dva puta dnevno.

Posle svakog ispiranja teglu nekoliko puta dobro protresite i okrenite naopačke da bi izasa sva voda iz tegle. Ono što želimo da postignemo sa ovim postupkom jeste da unutrašnjost tegle bude vlažna, ali ne i da u tegli bude vode, jer se na taj način stvara mulj i može doći do kvarenja zrna i klica. Ukoliko primetite sluz u tegli, odradite i jedno dodatno ispiranje i izbacite svu sluz napolje.

Nakon 24 časa pošto zrna provedu u tegli primetićete kako se ista otvaraju i iz njih izlaze male klice. Samo nastavite da pratite rast klica i da ih redovno ispirate i isusujete 4-5 dana. Kada izbije zeleni list i počne da se odmotava tada je vreme za žetvu.

Primetićete da će klice biti prilično zaglavljene u tegli, tako da ćete morati daupotrebite silu da biste ih izvadili. Bilo bi dobro da imate jaču hvataljku kojom biste mogli da ih izvadite iz tegle.

Pošto izvadite klice iz tegle, stavite ih u cediljku i properite ih još jednom i dobro protresite. Zatim ih stavite u hermetički zatvorenu kutiju, na čije dno ćete staviti papirne peškire, a po njima rasporedite klice ravnomerno. Klice mogu da stoje ovako bez problema celu nedelju dana u frižideru.

Upotreba klica

Klice se mogu jesti sveže u salatama, mogu se samleti i upotrebiti kao dodatak barenom povrću, namazima i sl. Klicama možete započeti dan – zdravim doručkom od klica u ovsenoj kaši. Alfa-alfa je najpoznatija i najčešće se može naći u super-marketima, a idealna je za dodatak salatama. Sitne klice najpogodnije su za dodavanje čorbicama, a pšenične klice možemo umesiti u testo za hleb, pecivo ili palačinke. Stoga, kako ne morate čekati lepo vreme ili druge posebne uslove, uživajte u ovoj super namirnici odmah i bez ograničenja!

KLICE – super-hrana! Jeste li probali.