Dete se potpuno otuđilo zbog mizofonije! Ovo je priča dečaka čiji se otac specijalizovao da mu pomogne!

Mizofonija je sindrom selektivne osetljivosti na zvuk. Tada specifični zvukovi – poput žvakanja, disanja ili čak lupkanja štiklama kod određenih ljudi izazivaju jake negativne emocije.

Postoje zvukovi koji mogu da izlude svakog ko mu je mizofonija životni pratilac: zvuk potpetica, disanja, žvakanja… Osećaj besa koji može da preraste u depresiju nastaje kada te zvukovi proizvode neko ko je blizak.

Zebek je alternativni psihoterapeut. Da bi mogao da pomogne sin, pre tri godine se specijalizovao za mizofoniju. U početku je mislio da je u pitanju neka fobija, koja se obično leči konfrontacijskim terapijama: pacijent mora da se suoči sa svojim strahovima, što je u slučaju da značenje intenzivno sluša zvuk žvakanja. Zebek je takođe koristio terapije hipnoze i antiagresije, ali ništa nije pomoglo. Danas je znala mizofonija – stečeni refleksi.

Ona ima 62 godine, a on još nije punoletan: Slučajno je poslao poruku, i od tada ljubav cveta već 4 godine! (FOTO)
Naime, Jele je imao deset godina kada je počeo da nervozno reaguje na razne zvukove. Prvo je izluđivao zvuk žvakanja njegove sestre, kaže njegov otac Andreas Zebek: “Onda su mu odjednom bili strašni i zukovi koje je majka proizvodila žvakanjem. Ponekad je bilo dovoljno da se naljuti kada samo video pomeranje vilice svoje majke.

“Mišići aktiviraju područje mozga koje je odgovorno za bes. U tome je razlika u odnosu na ljude koji jednostavno ne vole neki zvuk”, objašnjava Zebek.

Zebekovi su pronađeni 12 godina od jednog do drugog terapeuta. Niko nije mogao da im pomogne. Sve se samo pogoršalo, kaže Zebek.

Lekar iz ORL-a Vladimir Zajcev: Ne lečite na svoju ruku, idite kod lekare! Obična prehlada može lako da se iskomplikuje!
“Pored žvakanja, Jele je imao sve više zvučnih okidača za napade besa. U školi je postao autsajder”. O ponašanju svog sina u školi saznao je od nastavnika: Jele bi sedeo u kući sa kapuljačom preko lica, neprestano gledajući u pod.

“To je za nas bilo veoma šokantno”, rekao je dečakov otac.

Mizofonija obično počinje u dobu od oko 10-12 godina. Postoje tipične situacije koje je moguće pokrenuti: “Dete se iz škole vraća kući pod stresom, porodica sedi za stolom, a dete iznenada čuje zvukove žvakanja. To može biti okidač, priča Zebek i naglašava:” Ta osećanja posebno pokreću ljudi koji su im bliski i koje vole “.

U školi postoje mnogi zvukovi koji mogu postati okidači: tapkanje procene po stolu, više puta ponovljeno pritiskanje dugmeta na hemijskoj olovci i iznad svega žvakanje žvakaće gume. To pogađa skoro sve mizofoničare. Opisujem zvuk zvakanja kao prvi okidač.

Velika patnja

Depresija je uobičajena nuspojava mizofonije. I Jele je depresivan i uzima antidepresiv i lekove protiv besa koji u njemu izazivaju mnoge zvukove. Danas ima 27 godina, uspešno je završio obrazovanje, sada je vaspitač i ne želi da razmišlja o počecima svojih mizofonija.

Šta je tačno ovaj poremećaj i preosetljivost na određene zvukove – još uvek se ne zna. Ali međunarodne studije obrađuju svaku desetogodišnjicu do dvadesete osobe pacijenta od mizofonije u manje ili više izraženom obliku. Pogođeno je otprilike 20 odsto žene, gotovo dvostruko više od muškarca.

 

POGLEDAJTE  Trebate li u perilici prati kuhinjske krpe s ostalom odjećom?

https://stil.kurir.rs/

About the author